Dvo­tom­ni zbor­nik „Cr­na Go­ra i Fran­cu­ska, Di­plo­ma­ti­ja u iz­bje­gli­štvu – do­ku­men­ti iz di­plo­mat­skog ar­hi­va kra­lja Ni­ko­le i cr­no­gor­skih vla­da u eg­zi­lu 1916 – 1920” ob­ja­vljen u iz­da­nju Isto­rij­skog in­sti­tu­ta Cr­ne Go­re, predstvljen je prek­si­noć u Rek­to­ra­tu Uni­ver­zi­te­ta Cr­ne Go­re. Ovaj zna­ča­jan isto­rij­ski i ar­hiv­ski ma­te­ri­jal ob­ra­dio je i pri­pre­mio dr Ra­do­slav Ras­po­po­vić, di­rek­tor Isto­rij­skog in­sti­tu­ta. Pu­bli­ko­va­njem zbor­ni­ka Isto­rij­ski in­sti­tut se pri­dru­žio obi­lje­ža­va­nju sto­go­di­šnji­ce od po­čet­ka Pr­vog svjet­skog ra­ta.
Na­i­me, pri­je dvi­je go­di­ne po­sre­do­va­njem am­ba­sa­dor­ke Re­pu­bli­ke Fran­cu­ske u Cr­noj Go­ri, Ve­ro­nik Bru­mo, u Mi­ni­star­stvo kul­tu­re do­spje­lo je pre­ko 700 do­ku­me­na­ta cr­no­gor­ske vla­de u eg­zi­lu i nje­nog su­ve­re­na Ni­ko­le I Pe­tro­vi­ća, to­kom bo­rav­ka u Fran­cu­skoj. Ar­hiv­ska gra­đa iz pe­ri­o­da 1916 – 1920. go­di­ne, iako još ni­je raz­ja­šnje­no ka­ko, na­la­zi­la se u ar­hi­vu fran­cu­skog Mi­ni­star­stva spolj­nih po­slo­va. Ot­kri­ve­na je sa­svim slu­čaj­no, pri­li­kom pre­se­lje­nja fran­cu­skog mi­ni­star­stva u no­vu zgra­du. Ko­nač­no, do­ku­men­ti cr­no­gor­ske vla­de u eg­zi­lu, pre­ži­vje­li su dva ne­stan­ka – pr­vi, pri­li­kom ne­stan­ka Kra­lje­vi­ne Cr­ne Go­re, i dru­gi, ka­da su Njem­ci zna­ča­jan dio fran­cu­ske di­plo­mat­ske ar­hi­ve uni­šti­li u Dru­gom svjet­skom ra­tu, a sa­da su ob­ra­đe­ni i ob­ja­vlje­ni u Cr­noj Go­ri.
– Uru­či­va­njem ove ar­hi­ve do­pri­ni­je­lo se us­po­sta­vlja­nju kon­ti­nu­i­te­ta u po­gle­du isto­rij­skih iz­vo­ra ko­ji je sko­ro je­dan vi­jek bio pre­ki­nut, i is­pu­nja­va­nju pra­zni­ne u sr­cu va­še isto­ri­je nje­nim vra­ća­njem Dr­žav­nom ar­hi­vu Cr­ne Go­re. Kom­ple­ti­ra­njem do­ku­men­ta­ci­je ko­jom vi već ras­po­la­že­te, ovaj ma­te­ri­jal će is­tra­ži­va­či­ma otvo­ri­ti no­ve per­spek­ti­ve o tom pe­ri­o­du isto­ri­je Cr­ne Go­re i do­pri­ni­je­ti ra­zu­mi­je­va­nju pro­šlo­sti va­še ze­mlje. Kao što to ilu­stru­je dje­lo o ko­jem go­vo­ri­mo, ar­hiv­ski ma­te­ri­jal obo­ga­ću­je isto­rij­sku per­spek­ti­vu Cr­ne Go­re. Po­red to­ga što je dra­go­cjen iz­vor za isto­ri­ča­re, on ima zna­čaj­nu ulo­gu u oču­va­nju ko­lek­tiv­nog pam­će­nja u Cr­noj Go­ri. Ar­hi­ve ži­ve sa­mo ako se kon­sul­tu­ju, či­ta­ju i ana­li­zi­ra­ju. Ovo dje­lo upra­vo svje­do­či o to­me i za­hva­lju­ju­ći nje­mu, ar­hi­ve su do­stup­ne ši­ro­koj pu­bli­ci, ko­joj že­lim da uži­va u či­ta­nju – na­ve­la je am­ba­sa­dor­ka Bru­mo na pro­mo­ci­ji..
O knji­ga­ma i nji­ho­vom zna­ča­ju go­vo­rio je isto­ri­čar dr Đor­đe Bo­ro­zan.
– Ovaj dvo­tom­ni zbor­nik do­ku­me­na­ta sin­te­ti­zu­je ar­hiv­ske ma­te­ri­ja­le i da­je sli­ku po­li­tič­kih re­a­go­va­nja na osno­vu ko­jih se mo­že pra­ti­ti pro­ces ne­u­spje­log an­ga­žo­va­nja cr­no­gor­ske vla­de i nje­nog su­ve­re­na, do sa­zi­va­nja Kon­fe­ren­ci­je mi­ra, kao i to­kom nje­nog tra­ja­nja, pa i na­kon nje – ka­že dr Bo­ro­zan.
Po­seb­no je po­hva­lio Ras­po­po­vi­ćev pri­stup ovim do­ku­men­ti­ma, ko­ji je „ma­ni­rom naj­bo­ljeg isto­ri­ča­ra ura­dio zbor­nik što je naj­pri­je dat iz­vor­ni tekst, pa za­tim pre­vod, i na kra­ju ko­men­tar ta­mo gdje je po­tre­ban”.
dr Ras­po­po­vić, pri­re­đi­vač ovih zbor­ni­ka, naveo je da do­ku­men­ta svje­do­če šta je ra­di­la cr­no­gor­ska vla­da da za­šti­ti cr­no­gor­ski dr­žav­ni sta­tus, po­seb­no to­kom 1918, a na­ro­či­to to­kom Mi­rov­ne kon­fe­ren­ci­je u Pa­ri­zu. Od­no­sno, cilj ob­ja­vlji­va­nja zbor­ni­ka je, na­vo­di Ras­po­po­vić, po­ka­za­ti stvar­ni ste­pen po­li­tič­ke mo­ći cr­no­gor­skih zva­nič­ni­ka u za­stu­pa­nju dr­žav­nog kon­cep­ta o sta­tu­su Cr­ne Go­re, ko­ji su če­sto mi­je­nja­ni, uz pri­mjet­nu do­zu ne­kon­zi­stent­no­sti, kao i to ko­li­ko su bi­li u skla­du s po­li­tič­kim pro­jek­ci­ja­ma ve­li­kih si­la.
- Iz sa­dr­ža­ja do­ku­me­na­ta ko­je ob­ja­vlju­je­mo, po­ka­zu­je da i po­red na­gla­še­ne že­lje iz­bje­glog po­li­tič­kog vr­ha, cr­no­gor­ska dr­žav­nost 1916 – 1919 – 1920. re­al­no ni­je bi­lo mo­gu­će ob­no­vi­ti. To ni­je mo­gao ni cr­no­gor­ski esta­bli­šment u eg­zi­lu, sa ostar­je­lim kra­ljem Ni­ko­lom, ni čla­no­vi nje­go­ve po­ro­di­ce ili mi­ni­stri iz vla­da ko­je je sve te­že bi­lo sa­sta­vi­ti. Za ta­kvu ide­ju ni­je bi­lo ni dr­ža­va sa­ve­zni­ca po­seb­no u Evro­pi. Na­ro­či­to ih ni­je bi­lo od tre­nut­ka ka­da je pro­jekt ju­go­slo­ven­skog uje­di­nje­nja, ko­ji je uklju­či­vao i Cr­nu Go­ru, de­fi­ni­tiv­no usa­gla­šen sa ci­lje­vi­ma sa­ve­znič­ke po­li­ti­ke – re­kao je dr Ras­po­po­vić.Ž.J.


Ju­go­slo­ven­sko rje­še­nje 1918. naj­pri­hva­tlji­vi­je

- Cr­na Go­ra je ne­sta­ja­la s na­dom u ob­no­vu, u po­vra­tak kra­lja u ze­mlju, u iz­bo­re, u pra­vo na sa­mo­o­pre­dje­lje­nje. Na­du u to ga­ji­la je na obe­ća­nji­ma moć­nih ak­te­ra i po­li­tič­kih lič­no­sti, ko­je su već ta­da svoj stvar­ni po­li­tič­ki an­ga­žman gra­di­le na dru­gom, već usvo­je­nom kon­cep­tu da Cr­ne Go­re, kao po­seb­ne dr­ža­ve, iz­vje­sno, vi­še ne­će bi­ti. Ova­kav stav ni­ka­da ni­je jav­no sa­op­šten, iz­u­zev, mo­žda, po­zna­tom pra­znom sto­li­com na Kon­fe­ren­ci­ji u Pa­ri­zu, is­pred ko­je je pi­sa­lo: Cr­na Go­ra. No, i ta­da, svi­ma je bi­lo ja­sno da je ju­go­slo­ven­sko rje­še­nje naj­pri­hva­tlji­vi­je, a što se ti­če su­šti­ne bu­du­će ju­go­slo­ven­ske dr­ža­ve, osje­ćao se ne­do­sta­tak vo­lje i po­tre­be, da se u njoj bi­lo što mi­je­nja – re­kao je, iz­me­đu osta­log, dr Ras­po­po­vić o do­ku­men­ti­ma iz lič­nog ar­hi­va kra­lja Ni­ko­le sa­da ob­ja­vlje­nim u dvo­tom­nom zbor­ni­ku.